Primary tabs

[izložba] Kooperacija, ne korporacija / o pojačanim potencijalima umetnosti / subota 11.09. u 16h /ITS Z1 Ritopek

Podaci: 

OTVARANJE
subota, 11 Septembar 2010 u 16h
Lokacija: ITS Z1 International Test Site Z1 Ritopek
Izložba traje do 21.09.2010.

Izložba

Kooperacija, ne korporacija / o pojačanim potencijalima umetnosti

 

Učesnici: Elisabeth Penker; Eleana Louka; Freek Lomme; Interacting Arts, Dušica Dražić i Sam Hopkins; Ranko Travanj; Tanja Juričan; Tanja Marković i Maja Mirković; Société Réaliste, Chto Delat; Rainer Ganahl; Jenny Marketou; Reality Check - Art and Activims (Reader,Vladan Jeremic, Madeleine Park, Rena Raedle i Katarina Popović); samoobrazovna grupa termini projekta Raškolovano znanje (o^o); Raimi Gbadamosi; Bona Park i Hyunjoo Byeon; Marina Gržinič, Aina Šmid i Siniša Ilić…

 

Kustos: Maja Ćirić

U saradnji sa: David Goldenberg

 

Ključne reči: participacija, kritika, globalizacija, multi – kulturalizam

 

Inspirisano Luhmann i Lingner koji pod terminom PA (post autonomija) ukazuju da umetnost prevazilazi autonomiju.

Iskorak ka šablonu Post Autonomije omogućava nam da se pomerimo od postojećih interesa umetnosti I da lociramo drugačije pozicije, termine, teritorije, stanja, jezik,
Zašto izložba je kritika uloge umetnosti u neoliberalizmu, revizija globalizacije i kolonizacije ?
Zato što smo svesni unutrašnjeg kolapsa sveta umetnosti.
Zato što podržavamo ideje, koje poput PA, mogu da stvore nove odnose i situacije u globalnom trans-nacionalnom društvu
Zato što što želimo da iniciramo mikro-političke situacije uvođenjem dodatnih scenarija za čitanje savremene umetnosti
Zato što su dosadašnji pokušaji umetnosti da se razveže od postojećih moći I vrednosnih sistema bili neuspešni.
Zato što želimo da ukažemo na nevidljive pozicije savremene umetnosti i poseban društveno politički okvir koji se zalaže za jedinstvenu mentalnu geografiju.
Svi narativi koji su doprineli razvoju savremene umetnosti u Modernizmu nisu prozvali njegove negativne aspekte a naročito njegovu ulogu u kolonizaciju drugih(kultura) dok su istvoremeno doprinosi utemeljenju nacionalne države. Pošto su nesposobni da reše inherentne probleme javila se potreba za fundamentalno različitom strategijom. Mogli bi da odemo toliko daleko da kažemo da je nemoguće da se upotrebe postojeći modeli da bi se razrešili postojeći društveno-politički problemi, I to ne samo zbog činjenice da su postojoći modeli razvijeni iz euro centirčne tradicije, već da služe da bi održali hegemoniju i postojeće centre kulturne moći.