Primary tabs

[scensko čitanje] RIZIK #2: SRPSKI FAUST i drugi citati: Umesto predstave / 20. 06. 2009. / CZKD, Beograd

Podaci: 

CZKD, Birčaninova 21, Beograd
subota, 20. jun, 18h

RIZIK #2: SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI

 

proto-produkcioni triptih (HRABROG POZORIŠTA)

 

Tanja Simić-Berclaz: SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI

 

UMESTO PREDSTAVE, CZKD, 10.12.1996.

 

Koncept čitanja: Boris Bakal/ Katarina Pejović

 

Čitači i pevači: Boris Bakal, Katarina Pejović, Dragan Mićanović, Dušanka Stojanović, Dragan Ristić i ROMA KAL, svi prisutni

 

 

O čemu pozorište govori kada govori o sebi? O čemu pozorište može i/ili treba da govori ovde i sada? Kakvi su obrisi (ne)moguće političke dimenzije pozorišta danas? Konsenzus i kompromis – gde je granica i koja je priroda provodnika između njih? Čemu pamćenje? Zašto zaborav? Da li pozorište govori (o) zajednici? I ako da, (o) kojoj zajednici?

 

 

Drama "Srpski Faust i drugi citati" Tanje Simić-Berclaz povod je (ali ne i jedini uzrok) pokretanja novog produkcionog ciklusa unutar projekta RIZIK Centra za kulturnu dekontaminaciju. U pitanju su tri pozorišna događaja zasnovana na sasvim različitim scenskim i dramaturškim polazištima, kojim se Centar za kulturnu dekontaminaciju vraća ovim i mnogim drugim pitanjima. Prostor je isti kao i burnih 1990-ih, kada je stvarnost, u nekoliko navrata, prodrla u pozorište do tačke njegovog (makar kratkotrajnog) institucionalnog zaustavljanja i kada su analiza, refleksija i dijalog bili nužni izlaz za pozorišne profesionalce. Vreme, međutim, menja svoje odlike brzinom (ili sporošću?) koju naše pozorište s mukom prati – ako mu je uopšte i stalo do toga.

U polazištu svake od tri proto-produkcije su dramski tekstovi autorki koje pripadaju različitim generacijama, ali za koje je zajedničko opredeljenje pozorištu najpre određenom idejama rizika, provokacije, sukoba sa neposrednim socijalnim, političkim i umetničkim okruženjem i vremenom u kom stvaraju. U pitanju su tekstovi SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI Tanje Simić-Berclaz u scenskoj postavci zagrebačkog kolektiva “Bacači Sjenki”, SOBA NA BOSFORU, CENTRALNI ZATVOR, LETI U GORU KAO PTICA i ULRIKE MAJNHOF Biljane Jovanović čiju dramaturšku i scensku rekonstrukciju potpisuje Zlatko Paković i drama KOPILE Zorice Jevremović, u rediteljskoj interpretraciji Anje Suše. Predstojeći produkcijski triptih CZKD-a pokreće se u vreme mnogih otvorenih pitanja koja, za razliku od vremena 1990-ih, ovaj put, ne nalaze artikulaciju u uličnom protestu i građanskom buntu. Da li je pozorište prostor te artikulacije? Razmatranja ovih tema biće strukturirana svaki put u drugom ključu. Ovaj put, pozvali smo osnivače grupe Bacači Sjenki, Borisa Bakala i Katarinu Pejović (beogradskoj publici, između ostalog, poznate i po predstavi "Ex-pozicija" nagrađenoj na BITEF-u 2007) da oblikuju vreme i prostor našeg prvog susretanja.

 

 

BACAČI SJENKI su neprofitna međunarodna umetnička i produkcijska platforma za multidisciplinarnu saradnju, stvaralaštvo i promišljanje intermedijalnih umetnosti. Bavljenje javnim gradskim prostorom kroz različite umetničke intervencije i projekte jedno je od glavnih područja na koje je fokusiran njihov rad. Od osnivanja 2001. godine do danas, realizovali su i realizuju projekte: Shadow Casters, Process_in_Progress(proces_grad 03), Čovjek je prostor: Vitić_pleše, Bilježenje grada/Bilježenje vremena, Ex-pozicija (proces_grad 02), Odmor od povijesti (proces_grad 01). Za svoj rad su dobili priznanja i nagrade, između ostalog i Specijalnu nagradu žirija 41. BITEF-a za predstavu Ex-pozicija i nagradu “Avazov zmaj” 48. MESS-a za celokupnu trilogiju proces_grad.

 

 

SRPSKI FAUST: UMESTO PREDSTAVE

 

- Kritičko čitanje (kon)teksta -

 

Tanja Simić-Berclaz: SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI

 

UMESTO PREDSTAVE, CZKD, 10.12.1996.

 

Koncept čitanja: Boris Bakal/Katarina Pejović

 

 

ZATVOR PODUNAVSKE REGIJE

 

Biljana Jovanović: SOBA NA BOSFORU/CENTRALNI ZATVOR/LETI U GORU KAO PTICA/ULRIKE MAJNHOF

 

Dramaturška rekonstrukcija i režija: Zlatko Paković

 

 

 


 

 

RIZIK, projekat hrabrog pozorišta

 

Rizik shvatamo kao mogućnost, kao prostor i vreme u kojima uspostavljamo priliku za lične i institucionalne inicijative, kao idealizovani, ali i operativni mehanizam unutar kog se umesto "dogovorenih rizika" i "dogovorenih uspeha", umesto "konsenzusa po svaku cenu", otvara i realizuje sve ono što je nemoguće uraditi na drugom mestu, a što je nužno uraditi sada i ovde.

 

Rizik je imanentna kritika postojećeg modela "proizvodnje pozorišta". Rizik je pokušaj da se ukaže na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi takve pozorišne produkcije.

 

Istovremeno, to je i sasvim određeni predlog kulturne politike, model jednog od mogućih načina da se vratimo onoj umetnosti koja ulog sopstvenog autoriteta pretpostavlja  rasporedu unutar hijerarhije moći.

 

Pre svega - Rizik je avantura, ah, u ime ideala. Rizik je i negacija i afirmacija. Izabrano promišljanje pozicije Centra za kulturnu dekontaminaciju ovoga puta na teritoriji pozorišne produkcije. Rizik je nastao kao analiza postojeće pozorišne produkcije u kojoj je poređenje sa “ovim ovde” postalo merilo vrednosti, “Rizik” je, dakle, jedan predlog, priziv i poziv.

 

Prva produkcija projekta RIZIK realizovana je u periodu oktobar 2007/februar 2008. godine kada su na scenama Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beogradskog dramskog pozorišta i Magacina u ulici Kraljevića Marka izvedene drame EVROPA, ŽENA-BOMBA i RIO BAR Ivane Sajko, u režiji Bojana Đorđeva.

 


Projekat RIZIK podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulture grada Beograda.

 

 


 

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljkovic
Center for Cultural Decontamination, Pavilion Veljkovic
Bircaninova 21, Beograd, Srbija
Tel/fax: (+381 11) 361-0270, 361-0954
info@czkd.org , www.czkd.org